Властимир „Ђуза” Стојиљковић (Ражањ, 30. јун 1929 — Београд, 17. јун 2015) био је српски позоришни, филмски, радио и ТВ глумац.

Властимир „Ђуза” Стојиљковић је рођен у учитељској породици, од оца Младена и мајке Лепосаве. Мајка га је учила у првом и другом разреду, а отац у трећем и четвртом. Завршио је гимназију у Крушевцу, а глумом се бавио аматерски још као средњошколац. По завршетку средње школе се уписао на Рударско-геолошки факултет, који је напустио у трећем семестру и уписао се на Академију позоришних уметности.

Женио се два пута. Његова прва супруга била је глумица Олга Станисављевић, која је преминула је 1987. године. Други пут се оженио са Душанком Врањанац.

Године 1983. добио је Октобарску награду града Београда, а 2001. је добио Добричин прстен. Године 2009. је добио Статуету Златни ћуран за животно дело.

Професионалну каријеру је започео 1946. године у Крушевачком позоришту. Још током студија на Позоришној академији почиње да игра 1951. у Београдском драмском позоришту (БДП). У БДП је радио до 1968, након чега је прешао у Атеље 212. У БДП се вратио 1978. и остао тамо до 1985, када је поново прешао у Атеље 212, у ком је играо до пензионисања 1995. Често је гостовао у бројним представама других театара (Југословенско драмско позориште, Народно позориште у Београду, Народно позориште Републике Српске у Бањалуци, Звездара театар и др). Одиграо је више од 150 позоришних улога.

На филму је дебитовао 1957. у Туђој земљи Јожеа Галеа. Велику популарност је стекао филмом Љубав и мода, за који је отпевао чувену песму Девојко мала. Осим те песме, снимио је још неколико које су објављене на сингл плочама. Прву филмску главну улогу одиграо је у ратној драми Ноћи и јутра Пјера Мајхровског 1959. За последњу филмску улогу у остварењу Без степеника освојио је постхумно Grand Prix на Филмским сусретима у Нишу. Остварио је укупно 18 улога у играним филмовима. Неколико пута је нахсинхронизовао друге колеге у филмовима, те отпевао насловне нумере за неколико филмова у којима није играо.

Остварио је више од 100 улога у ТВ драмама, серијама, забавним емисијама и другим ТВ програмима на ТВ Београд (данас Радио Телевизија Србије), Телевизији Нови Сад, Телевизији Сарајево и другим.

На Радио Београду остварио је више од 340 улога у Драмском програму (први пут пред микрофоном 1953. у драми Цврчак на огњишту по Дикенсу). Крајем 1980-их је водио радио програм Забавник на Радио Београду, а учествовао је и у другим забавним емисијама ове радио станице.

Стојиљковић је такође позајмљивао гласове јунацима бројних цртаних филмова али је остао највише упамћен као Патак Дача, Пепе ле Твор, Оптимус Прајм из Трансформерса и Рафаело и Леонардо из Нинџа корњача.

Почетком октобра 2014. године Ђуза је доживео мождани удар. Из Клиничког центра пребачен је на Институт за рехабилитацију у Сокобањској улици. Крајем маја 2015. године Ђуза је пребачен на Клинику за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, где је и преминуо 17. јуна 2015. у 86. години.