The story takes place at the beginning of the bombing, both in Belgrade and in one small town in Serbia, at the end of March 1999. Forty-year-old Mickey, an unaccomplished writer, a disillusioned assistant professor at the Faculty of Fine Arts, a discouraged democrat and a columnist, dismissed from a famous daily newspaper, emerges from his own grave and enters into his own life. Within 48 hours, he will try to achieve all those things he couldn't while he was alive. At the same time, post-mortem, he will try to save the dignity of his own community and his tribe, not taking too much care of himself.

Прича филма догађа се на самом почетку бомбардовања, крајем марта 1999. године, у Београду и у малом граду у унутрашњости Србије. Четрдесетогодишњи Мики, неостварени писац, разочарани доцент на Катедри за уметност, обесхрабрени демократа и отпуштени колумниста тиражних дневних новина, излази из свог гроба и улази у властити живот. Обилази своју малу породицу у Београду, старог и на смрт болесног оца у малом граду у коме је рођен, пријатеље, као и љубав из младости и кроз контакте и причу са њима ослобађа њих њихових, а себе својих илузија. Оно што није успио годинама 'за живота', покушава обавити 'за смрти' у само 48 сати, а да на неки начин 'пост мортем' спаси образ властите средине и племена... Према речима редитеља Буђење из мртвих може бити и аутобиографски филм, али не само једног човека, већ свих нас, јер обрађује пропуштене године, упрљане судбине, не само појединаца, већ и народа у целини.