Филмът, с който Емир Кустурица печели втората си "Златна палма" от фестивала в Кан. Една балканска история, представяща ужаса на войната в бивша Югославия с нотки черен хумор, блестяща актьорска игра /Мики Манойлович, Миряна Каранович, Лазар Ристовски/, незабравима музика /Горан Брегович/ и сценарий по пиесата на Душан Ковачевич, който и до днес остава сред образците на балканското кино. Кустурица прави и режисьорска версия на филма, която продължава 320 минути, за разлика от оригиналната разпространявана по кината, която е само 170 минути.

　　1941年的南斯拉夫正处于德国法西斯占领时期。一夜，马高为庆祝好友黑仔加入共产党，请来了小乐队助兴。他和黑仔两人喝着白兰地，驾着马车驶过空旷的街道，甚至鸣枪欢呼。黑仔被唠叨的妻子劫回了家，马高则去找妓女鬼混。马高的弟弟伊万是动物园的管理员，他因为口吃，总与动物为伍，可在德军的一次轰炸中，动物园毁于一旦，他只救出黑猩猩宋妮。黑仔的妻子即将生产，他却迷上了年轻漂亮的话剧演员娜塔莉，对她的纳粹军官情人法兰斯愤恨无比。黑仔冲上剧院舞台，把娜塔莉从演出中劫走，不久被德军抓住，施以酷刑。马高化装成大夫混入德军老窝，勒死法兰斯，救走黑仔。德国纳粹展开大规模搜捕，包括伊万在内的大批革命家属躲进马高家的地窖避难，深受重伤的黑仔也被送了进来，马高成了他们和地上唯一的联系。黑仔的妻子难产死去，留下儿子祖凡。而此时娜塔莉却在马高的甜言蜜语中投入了他的怀抱。 　　四年之后，侵略者被赶走了，南斯拉夫在铁托领导下建立了自己的共和国，马高作为其战友身居高位，同妻子娜塔莉一起被群众崇拜。他用各种方法让地窖里的黑仔等人相信战争还在继续，他们不得不躲在里面为“革命”制造武器，却做梦也想不到这些武器从后院成批地运往国外，为马高换取大把的钞票。时光转眼间飞逝，为参加黑仔独子祖凡的婚礼，马高和娜塔莉来到地下。盛大的庆典上，人们大吃大喝，三个多年老友却各怀心事。黑猩猩宋妮误开大炮，宴会立时一片混乱，黑仔趁机带着祖凡持枪潜上地面，准备与德军大干一场。他们把电影外景地当成敌军阵地，大开杀戒，但翌日清晨祖凡便失足落水身亡。为寻找受惊吓逃跑的宋妮，伊万也来到地面，却被途径的车辆带往了西德。马高和娜塔莉则炸毁了地窖，带着走私军火赚来的钱逃出国境。

《地下社會》世界大戰早已經結束，在地下，他們卻以為戰火仍在延燒.....

影片開始於1995年南斯拉夫首都貝爾格勒的一個地下兵工廠，人們相信戰爭還在持續著，不得不躲在這個地窖裡加緊為「革命」製造武器。

然而實際上，這些武器從豪宅後院整批運往國外，為馬可（米基馬諾洛維克飾，《洞裡春光》）賺進大把大把的鈔票。這一切還要回到1941年，當時的南斯拉夫正處於第二次世界大戰德國納粹佔領時期，為慶祝好友彼得加入共產黨，馬可請來了樂隊助興；馬可的弟弟伊凡則是動物園的管理員，在一次德軍的轟炸中，他只從動物園裡救出了黑猩猩宋妮，而彼得與伊凡等，都是革命份子。

不久，德軍展開大規模搜捕，彼得與伊凡等一大批革命家屬躲進馬可家裡的地窖避難，馬可成了他們和地面上唯一的聯絡人。四年之後，第二次世界大戰結束，馬可身居要職，與現任妻子娜塔莉一起利用這群不見天日的好友們，替自己製造武器，並運往國外賺取黑心錢。始終在地窖生存的人們漸漸起了疑心，有天為了參加彼得的兒子約凡的婚禮，馬可和娜塔莉來到地窖裡，但因為大猩猩宋妮受到驚嚇引發了騷動，彼得帶著兒子約凡趁亂，持槍跑到地面上，準備與德軍火拼……時光荏苒，時序到了1995年，南斯拉夫再一次陷入內亂之中，舊日的恩怨情仇也到了該了結的時候，這群在地下生活的人們都難免於悲劇的結尾。

Priča o obiteljima koje se skrivaju u podzemlju za vrijeme nacističke okupacije Beograda. Uz pomoć pustolovnog profitera oni proizvode oružje za pokret otpora. Ovaj posao je nastavljen i poslije rata jer im njihov "dobročinitelj" pušta fiktivne izvještaje o njemačkim pobjedama kako bi održao podzemnu proizvodnju i dalje se bogatio. On uspijeva uvjeriti i svog najboljeg prijatelja da ostane u podzemlju kako bi mogao da za sebe zadrži djevojku koju obojica vole.

Ve válečném Bělehradě v roce 1941 se furiantští přátelé Marko a Blacky zabývají obchodem se zbraněmi a jinými lumpárnami. Protože své nepříliš čestné kšeftování obratně spojují s partyzánskými nájezdy, získají v krátké době reputaci hrdinných bojovníků za svobodu. Když se Blacky musí jednoho dne musí začít skrývat, Marko je ukryje spolu s dalšími uprchlíky ve sklepě svého dědečka. Válka pokračuje, uprchlíků přibývá, rodí se děti a ve sklepě se pomalu vytváří autonomní svět. Když se v roce 1944 vrátí mír, udržuje Marko ostatní obyvatele sklepů v nevědomosti – jednak proto, že s pověstí hrdiny dosáhl v titovské Jugoslávii vysokého politického postavení, jednak proto, že se s Blackym nechce dělit o krásnou Natálii, kterou oba milují. Uplyne patnáct let, než se první sklepní lidé dostanou na povrch – tím však celý příběh zdaleka nekončí.

Underground gaat over de twee sympathieke hartsvrienden Marko en Blacky. Marko is berekenend en onscrupuleus, Blacky een weekhartige idealist. Beiden raken ze verliefd op een actrice van losse zeden.

A group of Serbian socialists prepares for the war in a surreal underground filled by parties, tragedies, love and hate.

En avril 1941, des militants communistes serbes fuient les bombardements allemands et se réfugient dans une cave. Parmi eux, deux amis, Blacky et Marko, et une actrice, Natalija, convoitée par les deux hommes. Mais Natalija préfère jouer la carte allemande et frayer avec un officier, Franz. Peu à peu, Marko s'institue le seul intermédiaire entre les occupants de la cave et le monde extérieur. Au retour de la paix, il juge plus pratique de ne rien dire à ses camarades enfermés et leur cache la vérité. En 1961, tandis que Marko est devenu l'un des hommes de confiance de Tito, les résistants continuent de fabriquer des armes dans la cave, que l'habile Marko revend, empochant tous les profits. Sous terre, on célèbre le mariage de Jovan, le fils de Blacky…

მეორე მსოფლიო ომი. ცივი ომი. ომი ბალკანეთში. კომუნიზმი. კომედიის მიღმა იმალება თაობათა ტკივილი, სამშობლოზე შეყვარებული ხალხის თვალით დანახული რეალობა, მთელი ერის წინააღმდეგობებით სავსე სულიერი სამყარო.

Belgrad 1941. Während der Besatzung der Deutschen verstecken sich Partisanenfamilien in einem unterirdischen Bunkerlabyrinth. Dort stellen sie Waffen für den Widerstand her, die der Schwarzmarktkönig Marko weiter vermittelt. Die Geschäfte laufen blendend für Marko, außerdem wird er als patriotischer Helfer der Partisanen gefeiert. Um die Waffenproduktion nach Kriegsende aufrecht zu erhalten, lässt er die Flüchtlinge im Untergrund in dem Glauben, die Deutschen wären weiter an der Macht. Er spielt ihnen fiktive Rundfunkberichte über den Siegeszug der Nazis zu, während er als reicher Herr einer riesigen Waffenfabrik Karriere macht. Zwanzig Jahre später gelangen ein paar der betrogenen Partisanen nach draußen. Sie stolpern ausgerechnet in die Dreharbeiten eines Films, der die deutsche Besetzung thematisiert.

Πενήντα χρόνια από την Ιστορία της πρώην Γιουγκοσλαβίας, από τη γερμανική εισβολή μέχρι τον κατακερματισμό, μέσα από μια αλληγορία που, παρά τη σοβαρότητα του θέματος, διατηρεί από την αρχή μέχρι το τέλος έναν μπουφονικό και πανηγυρικό χαρακτήρα. Η Ιστορία της χώρας του είναι για τον Κουστουρίτσα μια φάρσα, μια αυταπάτη, σαν αυτή του υπογείου όπου ζει για δεκαπέντε χρόνια μια κοινότητα παρτιζάνων, η οποία παράγει όπλα για το παραεμπόριο των κομματικών του Τίτο νομίζοντας ότι ο πόλεμος συνεχίζεται. Αλλά και όταν, μετά το τέλος του ψυχρού πολέμου, οι έγκλειστοι βγαίνουν στο φως, η ψευδαίσθηση συνεχίζεται μέσω της προπαγάνδας του τιτοϊκού καθεστώτος και, αργότερα, με τις νέες αυταπάτες του εθνικισμού. Στο τρίτο και συγκλονιστικότερο μέρος της ταινίας είναι αδύνατο πια να γελάσεις με τους ήρωες. Πάλι όμως ο Κουστουρίτσα παρακάμπτει την τραγικότητα και μας ξεγελά: η ζωή είναι αυταπάτη αλλά κι ένα παγανιστικό πανηγύρι.

הסיפור הוא בתקופת מלחמת העולם ה- 2 והוא מתחיל ממפעלים תת קרקעיים אשר מיצרים בהם נשקים והם נמצאים בבלגרד.

A soha véget nem érő háború abszurd és lehetetlen, de - mint tudjuk - a Balkán megvalósult meséje. Belgrád 1941-es német megszállását követően több partizáncsalád a pincékbe menekül. Egy "jóbarát" hadiszállító támogatásával fegyvereket készítenek az ellenállásnak - amin a halálgyáros jól keres. A háborúnak egyszer csak vége lesz, de a barát tovább szövi a szilaj harcok történetét, oly hihetően, hogy egész város éldegél immár a felszín alatt. Azonban 1961-ben néhány partizán felmegy a fényre. Meglepődésük leírhatatlan. Azután 1991-ben újra kitör a háború...

Durante l'occupazione nazista della Jugoslavia Marko e Blacky si arricchiscono praticando ogni genere di traffico e rifornendo di armi la Resistenza. Quando Blacky deve sparire dalla circolazione, Marko lo nasconde in una cantina dove sono rifugiati anche altri rivoltosi e diventa il loro unico tramite con l'esterno. Per non dividere con l'amico l'amore di Natalija, Marko anche dopo la liberazione continua a far credere che la guerra vada avanti.

1941年、ナチスに侵攻されたセルビア。パルチザンのマルコ（ミキ・マノイロヴィッチ）は地下室に弟のイヴァン（スラヴコ・スティマチ）や仲間のクロ（ラザル・リストフスキー）らをかくまい、武器を製造させることにする。英雄となったマルコは地下生活を続ける仲間たちには第2次世界大戦が続いていると思い込ませる一方、新政府の重要人物としてのし上がっていくが……。

1941년 나치 독일의 침공으로 베오그라드와 세르비아 전체는 혼란에 빠지고 국민들은 전의를 불태우며 저항한다. 블랙키와 마르코는 지하에서 무기를 제조하고 밀매하며 돈을 벌고 있었는데 전쟁으로 지하 생활을 시작한 파르티잔 가족들은 마르코와 블랙키를 전쟁 영웅으로 착각한다. 전쟁의 소용돌이 속에서도 자신의 입지를 굳힌 블랙키는 여배우 나탈리아를 강제로 데려다 결혼식을 하지만 곧 독일군 장교인 프란츠에게 그녀를 빼앗긴다. 평소부터 나탈리아에 흑심을 품은 마르코는 블랙키를 구출하여 지하 세계에 은신시키고 나탈리아와 결혼 생활을 즐기는 한편, 전쟁이 끝나고 티토 정부가 들어서자 내각에 입각하여 전쟁 영웅 대접을 받는다. 마르코는 자신의 지위를 고수하기 위해 지하 세계의 블랙키를 비롯한 모든 사람들에게 전쟁이 끝났다는 사실을 알려주지 않는다. 이후 지하 세계는 점점 지상과 마찬가지로 완벽한 생활 체계를 구축하며 전쟁 준비를 계속하게 되는데...

Lyg ir istorinis, siurrealistinis, trenktas, tragiškai linksmas epas, kuriame bandoma parodijuojant satyriškai apžvelgti „šalies, kurios nebėra“ – Jugoslavijos – pusės amžiaus istoriją. Antrojo pasaulinio karo metais pogrindininkai antifašistai Belgrade įsteigė ginklų fabrikėlį. Karas jau baigėsi, o jie vis dar tęsia savo veiklą. Visus tuos metus gyvenimas viršuje teka savo vaga, o „pogrindyje“ – savo. Markas tampa ryšininku su išoriniu pasauliu, bet kad pavojus jau seniai nebegresia, jis nepraneša, juk jis taip gerai jaučiasi būdamas tarpininku tarp dviejų pasaulių. Tik po 50 metų pogrindžio gyventojams pasiseka išsiveržti į paviršių, kur, pasirodo, vis dar vyksta karas. Vietoj įprastinio titro „Filmo pabaiga“ šis kūrinys baigiasi užrašu: „Ši istorija neturi galo“.

گروهی از سوسیالیست های صربستان برای جنگ در زیر زمینی سورئال و پر از احزاب ، مصیبت ها ، عشق و نفرت آماده می شوند.

Próba zbilansowania historii Jugosławii od czasów II wojny światowej po rok 1991, kiedy wybuchają walki w Słowenii i komunistyczna Jugosławia przestaje istnieć. Niezwykłe dzieje małej społeczności, która chroni się przed niebezpieczeństwami wojny w podziemiach i produkuje tam broń dla partyzantów. Marko, który jest łącznikiem pomiędzy dwoma światami, świetnie się czuje w tej roli. Do tego stopnia, że kiedy wojna się kończy nie informuje o tym mieszkańców podziemia. Dopiero po pięćdziesięciu latach udaje im się wyjść na wolność, gdzie, jak się okazuje, wojna trwa nadal.

Palma de Ouro no Festival de Cannes, o filme do cineasta iugoslavo Emir Kusturica mostra, com humor negro e em tom de fábula, a situação conflituosa de seus país. O filme conta a história de Marko, proprietário de uma fabrica clandestina de armas (o Underground do título) que usa policiais refugiados como mão de obra. Tudo começa na Segunda Guerra e, por amor de uma mulher, Marco mantém seus colegas refugiados por lá durante 20 anos

Um grupo de socialistas sérvios se prepara para a guerra em um underground surreal cheio de festas, tragédias, amor e ódio.

В дни Второй мировой войны в Белграде подпольщики-антифашисты организовали целую фабрику по производству оружия. Война давно закончилась, а они продолжают свою деятельность. И все эти годы «наверху» жизнь течет своим чередом, а в «подполье» — своим.

Прича о породицама које се скривају у подземним одајама за време нацистичке окупације Београда. Уз помоћ пустоловног профитера они производе оружје за покрет отпора. Овај посао је настављен и после рата јер им њихов "доброчинитељ" пушта фиктивне извештаје о немачким победама како би одржао подземну производњу и даље се богатио. Он успева да убеди и свог најбољег пријатеља да остане у подземљу како би могао да само за себе задржи девојку коју обојица воле. Пролази двадесет година и за време једног подземног венчања неки од преварених нађу излаз у горњи свет. Иако је 1961. година, они верују да су нацисти још на власти јер су се обрели на снимању филма који приказује немачку окупацију. Неки од ових патриота наћи ће се и у борбама у Славонији 1991. године, а међу њима и два бивша пријатеља.

Vo vojnovom Belehrade v roku 1941 sa nadutí priatelia Marko a Blacky zaoberajú obchodom so zbraňami a inými huncútstvami. Pretože svoje nie príliš čestné kšeftovanie obratne spájajú s partizánskymi nájazdmi, získajú v krátkej dobe reputáciu hrdinských bojovníkov za slobodu. Keď sa Blacky musí jedného dňa začať skrývať, Marko ho ukryje spolu s ďalšími utečencami v pivnici svojho dedka. Vojna pokračuje, utečencov pribúda, rodia sa deti a v pivnici sa pomaly vytvára autonómny svet. Keď sa v roku 1944 vráti mier, udržuje Marko ostatných obyvateľov pivníc v nevedomosti - jednak preto, že s povesťou hrdinu dosiahol v titovskej Juhoslávii vysokého politického postavenia, jednak preto, že sa s Blackym nechce deliť o krásnu Natáliu, ktorú obaja milujú. Uplynie pätnásť rokov, než sa prvý pivniční ľudia dostanú na povrch - tým však celý príbeh zďaleka nekončí.

En Belgrado, Yugoslavia, durante la Segunda Guerra Mundial, un poeta, Marko Dren (Miki Manojlovic), esconde a su amigo Petar Popara (Lazar Ristovski) y a su familia en un sótano para esconderse de los nazis. Allí ocultos deben fabricar armas para la guerra. Marko los engaña para que sigan fabricando armas 20 años después de la guerra y haciéndoles creer que aún no termina y que sólo han pasado 15 años. La película está llena de simbolismos y metáforas. Por ejemplo, tras el bombardeo a Belgrado, Blaky se limpia el zapato con un gato; al final, Petar, en la búsqueda de su hijo y tras descubrir que Marko y Natalija (Mirjana Jokovic) murieron, se apoya en una cruz que tiene a Cristo invertido. Además, en medio del fuego y la destrucción, hay un caballo blanco y un ganso volando.

Året är 1941. Tyskarna har inlett sina bombraider mot Belgrad. Men Marko inser snart att ett ockuperat land kan vara en sann guldgruva för en man med lite företagsamhet.

Alman ordusunun bombardımanı altında kalan Belgrad’da komünist Marko’nun hedeflediği ortam fazlasıyla sağlanmıştır. Zekasını sinsiliğiyle birleştiren Marko, arkadaşı Blacky ve yoldaşlarını yeraltında bulunan bir mahzene silah üretmek için yerleştirir.Marko’nun söylediklerine göre savaş bitince herkes dışarıya çıkacak ve bir yeryüzü cennetiyle karşılaşacaktır. Zaman geçip de kaos sona erip barış ilan edildiğinde yer üstünde çok şey değişir. Ama yeraltında her şey aynı şekilde devam eder. Marko yeraltındakilere faşist yönetimin tüm acımasızlığıyla hükmünü sürdürdüğünü belirterek, yeraltında silah üreten yoldaşlarına yaşamın tüm karanlığıyla devam ettiğine inandırır.

Епічна, фантасмагорична трагікомедія знаменитого сербського кінорежисера та музиканта Еміра Кустуріци «Підпілля» (або ж «Андеґраунд») 1995 року була вдостоєна «Золотої пальми» Каннського фестивалю. Сюжет «Підпілля» розгортається протягом п’ятдесяти років – від часів Другої світової війни до початку 90-х, розпаду Федеративної Югославії. 1941-го підпільники-антифашисти організовують у Белґраді справжній завод із виробництва зброї. Час плине, війна скінчилася, та вони не виходять нагору й продовжують свою діяльність. Життя на землі точиться за своїми законами, а в підпіллі – за своїми.