Nakon djevojčine misteriozne smrti, bogoslov je pozvan da tri noći, prema njezinoj želji, u seoskoj crkvi čita molitve uz njezin odar. Strašne priče o pokojnici, o njezinom grešnom odnosu s ocem i njezinim orgijama, ne mogu ugasiti ljubav mlade teologinje. Mučena grešnim odnosom s ocem, ispunjena mržnjom, ne prestaje obožavati muškarce ni nakon smrti. Njezinom žrtvom postat će i nedužni, zaljubljeni teolog.

Strange love story between Toma, a reluctant theology student and Katarina, the beautiful daughter of a powerful feudal lord. After Katarina's mysterious death, Toma is, according to her wishes, forced to read the prayers over her body for three nights in a row.

Sveto mesto (Lugar Sagrado, 1990) é baseado num clássico literário, o conto de 1835 de Nikolai Gogol, 'Viy'. No entanto, Kadijevic usa-o apenas como ponto de partida para suas próprias explorações no lado negro do erotismo. A história de Gogol trata de Toma, um relutante estudante de teologia que é forçado a ler os Salmos por uma rapariga morta durante três noites seguidas. Enquanto isso, forças sobrenaturais tentam agarrá-lo do Círculo Sagrado desenhado no chão da igreja. Kadijevic adapta e enriquece 'Viy' inventando um novo pano de fundo para a bruxa-rapariga e seu pai. A rapariga morta, Catherine (involuntariamente morta no prólogo, enquanto na forma de uma bruxa), é referida como uma "santa" e seu pai é um homem duro e desagradável. Kadijevic afasta-se da história original e introduz um excesso de perversidade e horror que lembra mais o gótico anglo-americano do que as tentativas eslavas mais leves de um modo semelhante.

«Святое место» основано на литературной классике - известном рассказе Николая Васильевича Гоголя «Вий». Однако Джордже Кадиевич использует его только в качестве отправной точки для своего собственного повествования, в котором есть место и психологическому триллеру, и мистике, и тёмной стороне эротики.

Свето место је југословенски филм снимљен 1990. године који је режирао Ђорђе Кадијевић који је написао и сценарио према приповеци „Виј“ Николаја Гогоља. Ово је један од највећих хорора српске кинематографије. Ова прича о чудној и несрећној љубави младог богослова Томе према ћерци моћног феудалца Жупанског, представља једну од значајнијих приповедака Николаја Гогоља. Он је приповетку „Виј“ написао још давне 1835. године.