Inspired by Karl Marx's "Das Kapital", three men and a girl named Jugoslava decide to wake up the conscience within the working class and peasants. Faced with the primitivism and a lack of morale, their revolution fails and the girl is the one to be sacrificed as a witness of their unsuccessful attempt.

Inspiriert von Karl Marx' "Das Kapital" beschließen drei Männer und ein Mädchen namens Jugoslava, das Gewissen innerhalb der Arbeiterklasse und der Bauern zu wecken. Angesichts des Primitivismus und des Mangels an Moral scheitert ihre Revolution und das Mädchen wird als Zeugnis des erfolglosen Versuchs der Gruppe geopfert.

Film in bianco e nero del 1969

Inspirado por "O Capital", de Karl Marx, três homens e uma rapariga chamada Jugoslava decidem acordar a consciência dentro da classe trabalhadora e camponeses. Confrontados com o primitivismo e falta de ânimo, a sua revolução falha e a rapariga vai ser sacrificada como um testemunho de sua tentativa mal sucedida.

Фильм повествует о группе молодых людей, мечтающих о настоящей революции и абсолютной свободе.

Рани радови на алегоричан начин излажу причу младих учесника студентских демонстрација, јуна 1968. у Београду: три младића и девојка Југослава, супростављају се малограђанској рутини свакодневнице. У жељи да „промене свет“, надахнути текстовима младог Kарла Маркса, одлазе у села и фабрике, да „пробуде свест“ људи, да их охрабре у борби за еманципацију и достојанствен живот. У том боравку и раду на терену се суочавају са примитивизмом и бедом али и са сопственим ограничењима, слабостима, немоћи, љубомором. Бивају и хапшени. Фрустрирани што је планирана револуција неостварена, три младића одлучују да елиминишу Југославу, свједока њихове неспособности. Пуцају у њу, прекривају је партијском заставом, пале њено тело, те од намераване акције остаје таман стуб дима који се диже у небо.

En esta película de corte político y de clara propaganda antistalinista tras la invasión rusa en 1968, un grupo de apasionados comunistas vagabundea por el campo difundiendo las ideas marxistas. Este film tuvo problemas con la censura, justamente porque “una gran parte de público, inocentemente, no se dio cuenta de que los monólogos a modo de eslogan de la mujer que lidera el grupo se habían tomado al pie de la letra de las apasionadas cartas de Marx a Arnold Ruge de 1843 (publicadas con el mismo título que la película), y de fuentes como el Manifiesto comunista”. (FILMAFFINITY)