Pogibija argentinsko-kubanskog gerilca Chea Guevare snažno je potresla i zaokupila Babija Papušku, beskućnika sa socijalne i kulturne margine, ali još uvijek zakletog, ortodoksnog idealista koji vjeruje u progres i stvaranje boljeg svijeta. Tako Babi postaje Cheov dvojnik, sljedbenik, ali ne sa oružjem u ruci, već kao propovjednik njegove riječi. Njegova sudbina se isprepliće sa događajima koji prethode burnoj 1968. godini, pa i samim studentskim nemirima u Beogradu, koji će za Babija predstavljati jednu revoluciju. Ovo je priča o čovjeku koji nikada nije imao potpunu revoluciju.

The film follows a life of a homeless, but very well read, Marxist who is coping with Che's death and wishes to live a life of revolutions and workers' uprisings. He is a hypochondriac, bitter at the world, and blaming his old capitalist boss for his life's misery.

Idee kubańskiego bojownika Che Guevary silnie zawładnęły Babi Papuškiem, bezdomnym z marginesu społecznego i kulturowego, lecz wciąż zawziętym, ortodoksyjnym idealistą, który wierzy w rozwój i budowę jednego, lepszego świata. W "Babi" staje się "sobowtórem" Che, jego zwolennikiem, lecz nie z bronią w ręku, ale jako głosiciel tej legendy. Jego los krzyżuje się z wydarzeniami, które poprzedzają burzliwy rok 1968, a także z samymi niepokojami studenckimi w Belgradzie. Dla Babi będzie to "jedna wielka rewolucja". Jest ten film historią "człowieka, który rewolucji nigdy nie miał dość".

Погибија кубанског герилца Че Геваре снажно је потресла и заокупила Бабија Папушку, бескућника са социјалне и културне маргине, али још увек заклетог, ортодоксног идеалисту који верује у прогрес и стварање једног бољег света. Тако Баби постаје Чеов „двојник“, следбеник, али не са оружјем у руци, већ као поборник тада омиљене легенде. Његова судбина се преплиће са догађајима који претходе бурној 1968. години, па и самим студентским немирима у Београду, који ће за Бабија да представљају „једну револуцију“.