На 10-годишния Ненад му се налага да ходи на училище с брониранo превозна средство на KFOR. Косово, 2004 г., пет години след войната. Сръбската общност обитава изолирани общества – анклави. Ограничени в много малко пространство, сърбите живеят при ужасни условия. Какво се случва, когато някой умре в анклава, а гробището е отвъд, във вражеската територия?

在科索沃地区的一个小地方，只有十岁的Nenad和他的父亲、爷爷，还有东正教的牧师和30岁的教师几个人在这里生活，Nenad是学校里唯一的学生，每天都由维和部队的车辆把他从父亲的农场送到学校，Nenad渴望有同龄的孩子与他一起玩耍。一天，他从装机车的缝隙看到了两个与他同龄的阿尔巴尼亚男孩，其中十三岁的牧羊人Bashkim在战争中失去了自己的父亲，因而他痛恨塞尔维亚人...

Tema nije iz novina - rušenje groblja ili kamenovanje autobusa. To je samo okvir za suštinu Enklave - a to su identitet i opstanak Srba u Pokrajini. Film obrađuje temu srpske zajednice koja je ostala na Kosovu živjeti u malim izoliranim zajednicama - enklavama. Primorani na ovakav život, ograničeni na život na skučenom prostoru, Srbi koji su ostali živjeti na Kosovu i Metohiji žive svoje živote na vrlo težak način. Što se događa kad neko premine u enklavi, a groblje se nalazi van nje, na neprijateljskom teritoriju? U ovoj priči, uz mnogo peripetija, jedan osamdesetogodišnji starac će, ipak, biti sahranjen zahvaljujući svom unuku, desetogodišnjem dječaku koji se usudio učiniti nešto nemoguće za obje zajednice na Kosovu, i srpsku i albansku: da zavoli i stekne prijatelja na suprotnoj strani.

In een kleine Servische enclave in Kosovo woont de tienjarige Nenad met zijn vader Vojislav en zijn zieke opa Milutin. Behalve hen zijn de orthodoxe priester Drazha en een dertigjarige leraar de enige Serven in de omgeving.

Nenad, ten years Christian boy from a Serbian enclave, determined to create a proper community burial for his late grandfather, crosses enemy lines and makes friends among the Muslim majority in deeply divided, war-torn Kosovo.

Kosovo, en 2004, cinq ans après la guerre. Nenad, un garçon chrétien âgé de dix ans habite une enclave serbe. Déterminé à créer une sépulture communautaire appropriée pour son grand-père, il traverse les lignes ennemies et se lie d’amitié avec la majorité musulmane dans un Kosovo profondément divisé et déchiré par la guerre.

Après la guerre du Kosovo, un garçon serbe se lie d'amitié avec deux petits Albanais. Les conflits intercommunautaires les rattraperont, malgré eux... Salué à sa sortie en Serbie, Enclave se place à hauteur d'enfant et instille une mélancolie palpable.

Der Kosovo im Jahr 2004, fünf Jahre nach dem offiziellen Ende des Krieges dort. Nenad (Filip Subaric) ist zehn Jahre alt und in einer serbischen Enklave aufgewachsen. Jeden Tag wird er von der Farm seines Vaters in einem gepanzerten Wagen der KFOR zur Schule gefahren, wo er der einzige noch verbliebene Schüler ist. Die Einsamkeit ist schwierig für den kleinen Jungen, denn wie jeder andere in seinem Alter wünscht er sich nichts anderes, als ein paar Freunde in seinem Alter. Auf seinen Fahrten sieht er durch die kleinen Öffnungen des Vehikels immer dieselben zwei albanischen Jungs und einen Hirtenjungen, dessen Vater umgekommen ist und der Serben hasst. Als eines Tages Nenads Großvater stirbt, unternimmt der junge Christ eine riskante Reise hinter die feindlichen Linien und schließt Freundschaft mit den Muslimen. Denn ausgerechnet bei ihnen hat er die Möglichkeit, seinem Opa eine angemessene Bestattung zu organisieren.

Το Κόσσοβο και η Μετίχιτσα έχουν κατακλυσθεί από αλβανόφωνους πληθυσμούς. Αλλά υπάρχουν ακόμα σερβικές κοινότητες και η μεταξύ τους τάξη είναι δυνατή μονάχα με την αρωγή του ΟΗΕ και της Ευρωπαϊκής Ένωσης. Οι Σέρβοι αισθάνονται απομονωμένοι και δίχως ελευθερία, σαν να ζουν σε ένα περιορισμένου χώρου γκέτο. Σε ένα από αυτά τα σερβικά χωριά, ένα παιδί, χριστιανός, αποφασίζει να κάνει μια καθωσπρέπει κηδεία στον παππού του, στον τόπο όπου πρέπει να ταφεί. Αλλά για να το πετύχει αυτό, πρέπει να διασχίσει τις γραμμές του εχθρού, ανάμεσα σε μουσουλμανικές κοινότητες.

Az Enklávé című szerb film először tett kísérletet arra, hogy a Koszovóban élő szerbeket és albánokat megbékítse. A végeredmény egy lebilincselő, izgalmas film, melynek végén mindannyian gazdagabbak leszünk.

La comunità serba rimasta a vivere in Kosovo vive in piccole comunità isolate, considerate zone franche. Limitati in uno spazio molto ristretto, i serbi vivono in condizioni terribili e, quando qualcuno muore, deve essere trasportato nel cimitero che sorge in territorio nemico. La morte di un ottantenne porta il nipote di dieci anni a tentare l'impossibile per portare pace tra le comunità serba e albanese.

Dziesięć lat od zakończenia wojny w Kosowie. Dziesięcioletni Nenad mieszka na farmie w małej serbskiej enklawie z ojcem i chorym dziadkiem. Poza nimi w okolicy jest tylko dwóch Serbów: pop i trzydziestoletnia nauczycielka.

Kosovo 2004, cinco anos após a guerra. Nenad, dez anos, um rapaz cristão de um enclave sérvio, decidido a realizar um verdadeiro funeral comunitário para o seu extinto avô, cruza as linhas inimigas e faz amizades entre a maioria muçulmana, num Kosovo devastado pela guerra.

Nenad, um menino cristão de dez anos de um enclave sérvio, determinado a criar um enterro comunitário adequado para seu falecido avô, cruza as linhas inimigas e faz amigos entre a maioria muçulmana no Kosovo profundamente dividido e devastado pela guerra.

Оставшиеся в Косово сербы живут в небольших изолированных общинах — анклавах. Вынужденные ютиться в тесноте, сербы ведут существование в крайне тяжёлых условиях. А что происходит, когда в анклаве умирает человек, а кладбище находится на вражеской территории? 80-летнего старика всё-таки похоронили, но лишь благодаря его десятилетнему внуку, который отважился совершить нечто немыслимое как для сербов, так и для албанцев — он продемонстрировал свою любовь и подружился с чужаками.

Главна тема филма Енклава је живот Срба у малим изолованим заједницама – енклавама на Косову и Метохији. Ове заједнице су једине такве у Европи, а припадници полиције Уједињених нација и Европске уније неопходни су да би очували ове територије. Приморани на живот без слободе, ограничени скученим простором, Срби који су остали да живе на Косову и Метохији егзистирају у веома тешким, гетоизираним условима. Главни глумци, поред Небојше Глоговца, Анице Добре, Ненада Јездића и Миодрага Кривокапића, су и четири дечака са Косова и Метохије. Кроз призму одрастања дечака у специфичним условима после погрома, марта 2004. године, кроз њихов однос и драму коју преживљавају лако се увиђају и осећају основне идеје филма. Особине покојања, опроста и љубави упечатљиво се препознају и осећају у порукама које Енклава носи у себи. Поменути филм кроз децу говори шта је суштина живота и који су неискварени и једини исправни начини решавања проблема и конфликата.

Año 2004. Nenad, de 10 años, es el único alumno de su clase. El pequeño lee una redacción sobre su abuelo Voja, su único amigo, que se está muriendo. Más que un difícil momento familiar, esta situación conlleva otra de naturaleza política y religiosa: hay que dar los últimos sacramentos al abuelo con un cura ortodoxo y enterrarlo en un cementerio situado en territorio "enemigo". Y es que la familia vive en un enclave serbio cristiano en medio de una gran comunidad albanesa musulmana en unas condiciones difíciles marcadas por los trayectos en vehículos blindados bajo la protección de la comunidad internacional, los cortes de electricidad, los robos de ganado y los desplazamientos por el enclave serbio en carros de caballos.

Kosova 2004. 10 yaşındaki Hıristiyan Nenad, dedesini defnedebilmek için düşman hattını geçmeye kararlıdır! Kuşatma altındaki bölgeden çıkıp, Müslüman toplumu arasında kendine dost edinip dedesini, kendine yaraşır bir törenle toprağa vermek istiyor. Peki bu tahmin ettiğinden zor olabilir mi?

У Косово серби живуть у невеликих ізольованих громадах — анклавах. Ці спільноти є єдиними у своєму роді в Європі, і поліція Організації Об'єднаних Націй та Європейського союзу зобов'язана їх захищати. В анклаві помирає 80-річний дідусь, але цвинтар знаходиться за його межами. Це завдання вдається виконати його 10-річному онуку Ненаду за допомогою любові та дружби.