Филмът разказва за празника на св. Георги, на който фамилията на Ивко празнува в неговата къща. Освен многото поканени гости, които са от различни уважавани фамилии на празника пристигат без покана и различни непознати хора, които са просто дошли за да се забавляват. Празника на Ивко толкова им харесва, че те остават да празнуват три дни и дори самия домакин не може да ги изгони от къщата си.

Ivko je ugledni niški zanatlija. Za koji dan će njegov dan slavlja, Đurđevdan. Tog jutra vrata njegove kuće se širom otvaraju zvanim i nezvanim (na slavlje se i ne zove). Cjeli dan dočekuje, bogato poslužuje i ispraća desetine uglednih gostiju. Predvečer, kad on i njegova Paraskeva padnu s nogu, stižu, kako je to red, njegovi nerazdvojni prijatelji - Kalča, poznati lovac, u čije lovačke fantazije nitko ne vjeruje, Kurjak, nazvan po enormnom apetitu, i Smuk, koji može beskrajno piti, a da ostane na nogama. Tu je i jedan momak o kojem niko ništa ne zna. To je Svetislav, putujući glumac, koji je došao nepozvan, zajedno sa lijepom Mariolom. Ta četiri čovjeka zasjednu u kuću jednu noć, pa sutra, kad dolaze gosti ranga vladike, predsjednika općine i visokih vojnih lica, pređu u dvorište i tu sebi organiziraju slavlje koje pred očima cijelog grada traje čitav taj dan, sljedeću noć, pa i cijeli treći dan. Trećeg dana Ivko je prisiljen da od predsjednika općine zatraži zaštitu.

The story takes place in Nis, towards the end of the nineteenth century, during the calm down of the stormy historic events which led to final liberation of southern Serbian parts from Turkish occupation. The comedy is about celebrating traditional saint's day feast, organized by Ivko and how his guests test the Serbian hospitality.

Радња филма се дешава у Нишу, крајем 19. века након ослобођења и непосредно након успостављања железничке линије Београд - Ниш.

Баш у то време, угледни нишки домаћин јорганџија Ивко решио је да у миру и слободи прослави Ђурђевдан, своју крсну славу. Након вишедневних припрема под будним надзором Кеве, Ивкове жене, освануо је и славски дан. Напунила се кућа угледним и мање угледним грађанима, а на чело стола као и сваке године засели су Ивкови верни пријатељи, надалеко чувени маштар и лажов Калча, испичутура Смук и велики јешник Курјак. Своје место за столом нашао је и Светислав, младић који се увукао на славу загледан у Мариолу, девојку која служи госте, и за кога нико присутан није знао ко је и откуд се ту створио. Али како то већ бива на српским славама, уз песме, јело и пиће све „легне“ како треба и продужи се до дубоко у ноћ када и најиздржљивији „јешници“ и „пијачи“ посустају и разилазе се.