Монахинята от далечен руски манастир Наталия пристига в Москва 17 години след терористичния акт в театъра Дубровка. Тя е тук, за да организира възпоменателна вечер за жертвите на чеченските терористи, обсадили театъра през октомври 2002-а. Новината за стотиците загинали и взетата за заложник публика прогърмява по целия свят, но днес кървавият инцидент е почти напълно забравен. Организаторите и участниците в събитието, което според инструкцията на местните власти, трябва да бъде наричано „конференция“, се чувстват отритнати от обществото, защото напомнят за преживяния не толкова отдавна кошмар. Докато разказват за случилото се, научаваме и подробности от разтърсващата лична история на Наталия.

俄羅斯偏遠修道院修女娜塔莉亞，在莫斯科歌劇院脅持事件17年後，為倖存者們籌辦哀悼紀念會。娜塔莉亞在莫斯科見到不諒解自己的女兒，與癱瘓臥床的丈夫，她的出現迫使一家人重新憶起這段黑暗的過往。哀悼會上，倖存者句句血淚，講述著每個生命體猝然逝去的悲慟，過往的恐怖攻擊歷歷在目，活下來的內疚卻是日夜不可承受之重。 延續導演歷來對於「被社會遺忘的局外人」的關注，本片自娜塔莉亞的家庭悲劇出發，探索恐懼的本質，以小見大暗示了再重大的事件終究被遺忘，徒留倖存者傷悲。電影以魔幻寫實為基調，背景處處可見一道光束貫穿，宛如黑暗中救贖的一瞬之光。

娜塔莉亚是一名修女，来自俄罗斯偏远地区的一家修道院。2002年10月，杜布罗夫卡剧院发生恐怖袭击事件，这次事件过去17年后，娜塔莉亚接受派遣，从修道院来到了莫斯科，为当时袭击事件中的受害者组织一场纪念晚会。人们很快得知，娜塔莉亚和她的家人都是这次袭击事件的目击者。如今，纪念晚会（他们将其正式命名为“会议”）的组织者和参与者几乎被外界遗忘，甚至被其他社会成员视为沉重的负担。数名参与纪念晚会的人员讲述了当时的情况，按照他们讲述的事件顺序，影片逐步展现了娜塔莉亚经历过的灰暗过往。

Natalia, časna sestra iz zabačenog ruskog samostana, dolazi u Moskvu 17 godina nakon terorističkog napada u kazalištu „Dubrovka”. Onamo je poslana kako bi organizirala komemoracijsku večer za žrtve napada koji se dogodio u listopadu 2002. Uskoro doznajemo da su Natalia i njezina obitelj bile svjedoci napada. Vanjski svijet već je gotovo zaboravio na organizatore i sudionike komemoracijske večeri ili Konferencije (kako su je službeno nazvali) te se oni osjećaju kao teret za ostatak društva. Slijedeći kronologiju događaja kako ih je ispričala nekolicina sudionika komemoracijske večeri, saznajemo mračne detalje Natalijine osobne priče.

V říjnu 2002 zajali teroristé na devět set diváků muzikálového představení. Sedmnáct let poté se řádová sestra Nataša pokusí v tomtéž moskevském sále uspořádat vzpomínkový večer, který by jí i ostatním rukojmím pomohl překonat neutuchající trauma.

Many years after a deadly terrorist siege in a Moscow theatre, survivor Natalya returns to the crime scene to hold a memorial evening, finally able to confront her survivor's guilt and her estranged daughter and husband.

17 ans après la prise d’otages du théâtre Dubrovka, l'une des tragédies majeures du 21ème siècle dans l'histoire de la Russie, Natalia, revient à Moscou pour organiser une soirée commémorative pour les familles des victimes de l'attentat d'octobre 2002. Pourquoi s’est-elle retirée dans un monastère depuis si longtemps ? Pourquoi sa fille la rejette-t-elle ? Quel est le but de sa démarche ?

Natalia, egy távoli orosz vidéken fekvő kolostor apácája 17 évvel a Dubrovka Színházban elkövetett csecsen terrortámadás után érkezik Moszkvába. Őt küldték, hogy megemlékezést szervezzen a 2002 októberében történt támadás több száz áldozatának emlékére. Hamarosan kiderül, hogy Natalia és családja szemtanúja volt a támadásnak. Mivel az áldozatokat szinte elfelejtette a külvilág, a megemlékezés (vagy konferencia, ahogy hivatalosan kell hívniuk az eseményt) szervezőit és résztvevőit a társadalom többi része tehernek érzi. Az emlékest néhány résztvevőjének kronologikus visszaemlékezéséből feltárulnak Natalia személyes történetének sötét részletei.

러시아의 외진 곳에 위치한 수도원의 수녀 나타샤는 17년 전 두브롭카 극장 인질극의 희생자들을 위한 추모의 밤을 계획하기 위해 모스크바를 방문한다. 추모의 밤 참가자들이 증언하는 사건들을 따라 나타샤의 어두운 개인사가 드러난다.

Natalia, zakonnica z odległego rosyjskiego klasztoru, przyjeżdża do Moskwy siedemnaście lat po zamachu terrorystycznym w teatrze na Dubrowce. Ma zorganizować wieczór upamiętniający ofiary zamachu, kiedy to podczas spektaklu, uzbrojeni bojownicy czeczeńscy opanowali teatr. Zginęło 130 zakładników. Natalia i jej rodzina byli świadkami ataku. Przeżyli. Dziś czują się ciężarem dla reszty społeczeństwa, które już niemal zapomniało o tym, co się stało. Po co nazywać spotkanie "wieczorem upamiętniającym"? Może niech lepiej będzie to "konferencja". Śledząc chronologię wydarzeń przedstawioną przez kilku uczestników wieczoru pamięci, poznajemy mroczne szczegóły osobistej historii Natalii. Wstrząsająca historia pewnej rodziny na tle jednej z największych tragedii rosyjskiej historii XXI wieku. Ta, która przeżyła, wraca na miejsce zbrodni, aby zmierzyć się z winą ocalałego.

Natalia, o călugăriță dintr-o mănăstire rusească izolată, vine în Moscova la 17 ani după atacul terorist asupra teatrului Dubrovka. Ea a fost trimisă acolo ca să organizeze o seară în cinstea victimelor atacului care a avut loc în octombrie 2002. În scurt timp, aflăm că Natalia și familia ei au fost martorii tragediei. Aproape uitat acum de lumea exterioară, organizatorii și participanții la eveniment sau Conferință (așa cum li s-a cerut să îi spună în mod oficial) sunt făcuți să se simtă ca o povară de către societate. Urmând cronologia evenimentelor, așa cum e prezentată de câțiva participanți, aflăm detaliile întunecate ale poveștii personale a Nataliei.

Октябрь 2002 года. Террористы захватили театральный̆ центр на Дубровке. «Норд-Ост» унес жизни, а сотни выживших остались один на один с чудовищными воспоминаниями. Годы спустя Наталья собирает жертв трагедии на вечер памяти и реконструирует события трех дней̆ захвата, чтобы искупить свою вину за ошибку, перечеркнувшую всю ее жизнь. Сумеет ли Наталья заслужить прощение собственной̆ дочери?

Natálie, jeptiška z odlehlého ruského kláštera, přijíždí do Moskvy 17 let po teroristickém útoku na divadlo Dubrovka. Je tam vyslána, aby uspořádala večer na počest obětí útoku, k němuž došlo v říjnu 2002. Brzy se dozvídáme, že Natálie a její rodina byli svědky tragédie. Organizátoři a účastníci této vzpomínkové akce nebo konference (jak byli požádáni, aby ji oficiálně nazývali), na které okolní svět již téměř zapomněl, se cítí jako přítěž společnosti. Poté, co několik účastníků popíše časový sled událostí, se dozvídáme temné detaily Natáliina osobního příběhu.

Natalia je redovnica iz odmaknjenega ruskega samostana, ki se po 17 letih od terorističnega napada vrne v gledališče Dubravka v Moskvi. Tja so jo poslali, da bi priredila spominsko srečanje v počastitev žrtev strašnega dogodka, ki se je zgodil oktobra 2002. Očitno je, da sta bili Natalia in njena družina očividki napada. Organizatorji in udeleženci komemoracije oz. "konference", kakor so morali reči temu srečanju, so zdaj skoraj pozabljeni in zdijo se bolj v breme preostali družbi. Kakor so dogodke opisali nekateri med udeleženci tistega večera, so zgodbo navdihnili predvsem temačni dogodki in Natalijina osebna zgodba.

Una misteriosa “conferencia” se prepara en un teatro. Natasha, superviviente del sonado sitio de rehenes del teatro Dubrovka de Moscú en 2002 (primera crisis del gobierno de Putin, solucionada de polémica manera) organiza un acto conmemorativo para las víctimas. Una tensa y fantasmal ceremonia catártica con la que Tverdovskiy ("Jumpman") confecciona desconcertantes estampas y levanta escamas en la historia reciente de Europa. ¿Hasta qué punto la memoria histórica es un acto de justicia, una acción terapéutica o una traba para labrarnos un futuro? Tanto olvidar como recrearse en el trauma son dos filos de una misma navaja. (SEFF)